Parseci
Astronomi su koristili trigonometriju kako bi izračunali razdaljinu do zvezda puno pre nego što je skovan termin parsek, ali nova jedinica je olakšala konceptualizaciju neizmernih razdaljina.
Parsek predstavlja razdaljinu od Sunca do astronomskog objekta koji ima ugao paralaksa od jedne arksekunde (1/3600 stepena). Ugao paralaksa se pronalazi merenjem kretanja paralaksa (ili vidljivog kretanja zvezde od relativnog do stabilnog, udaljenije zvezde) kada se zvezda posmatra sa sa suprotnih strana Sunca (interval od šest meseci na Zemlji). Ugao paralaksa se dobija kada se ugaona razlika u merama prepolovi.
Kada se utvrdi ugao paralaksa, može se, uz pomoć trigonometrije, izračunati razdaljina do zvezde, s obzirom na činjenicu da nam je razdaljina od Zemlje do Sunca poznata. Razdaljina od Sunca do tela sa uglom paralaksa od 1 arksekunde je s toga definisana kao jedinica i, zahvaljujući Tarneru, nazvana je parsek.
Od kada je parsek definisan postalo je lako izvesti i definisati ogr